Први свјетски рат је започео у Босни. Рат је започео на аустријско-српској граници на Дрини крајем љета 1914. године. Прије ратних дејстава почела је војна мобилизација свих способних. Из села и парохије Штрпци мобилисано је све војно-способно мушко становништво и упућено у касарне широм земље. Аустроугарске власти су појачале контролу села у чему су се посебно истицали домаћи колонисти-Нијемци.
Мобилисани Срби су прелазили својим сународницима из Србије, тако је и неколико војника из Штрбаца отишло на Солунски фронт.
Солунски добровољци из Штрбаца су:
Бабић Дујак,
Бојановић Никола,
Брковић Петар,
Бокур Вид,
Бокур Тома,
Васић Тома,
Вејић Михило,
Гатарић Арсеније,
Дарадан Симеун,
Живковић Васкрсије,
Игњатић Милош,
Кесер Драган,
Маринковић Лазар,
Милутин Коста,
Мусић Симеон,
Продановић Јово,
Симеунчевић Глигор,
Сегић Петар,
Станић Никола,
Томаш Саво,
Томић Миле,
Тривичевић Петар,
Чавић Симеон,
Човић Јово,
Хранитељ Стефан и
Шарчевић Шпиро.
(Момчило Продановић, Село Штрпци, Бања Лука, 1999. година.)
Петорица се нису вратила са солунског фронта:
Дујак Бабић је умро од тифуса, Јово је нестао у повлачењу 1915. године, док су тројица погинула и сахрањена су у Зејтилнику.
То су: Васић Стјепан, Милутин Василије и Станић Никола.
За непослушне Србе из Босне посебно за православне свештенике, био је логор смрти у Добоју.
До краја Првог свјетског рата овдје је затворено и неколико Срба из Штрбаца.
