Штрбачка црква саграђена 1905, освећена 1907.године
Почетком XX вијека православни Срби парохије Штрпци нису имали цркву. Стара дрвена богомоља из 1864 спаљена је највјероватније 1877 или 1878. године; поново обновљена на истом мјесту 1883. али ни она није била дугог вијека, јер је највјероватније изгорјела у пожару крајем XIX вијека. У шематизму из 1901. године храм у Штрпцима се не помиње. Службе су се вршиле у једној дрвеној кући или под ведрим небом. Године 1905. на парохију је дошао свештеник Душан Школник, син И. Школника. Радови су започели 1905. и трајали све до октобра 1907. године. Храм је подигнут на узвишењу Глоговац, мјесту са којег се пружа видик на живописну околину. Цркву су градили мајстори из Штивора под управом протомајстора г. Ивана Ђуића.[1] Темељи су сазидани од камена из мајдана у селу Палачковци-Китановац; зидови су озидани од печене цигле, рађене у Маћином Брду. Црква је једнобродна базилика са полукружном апсидом на истоку и звоником на западу; омалтерисана споља и изнутра, била је покривена цријепом; скромних украса. Освећење је извршио митрополит Евгеније Летица са свештенством и многобројним народом, на св. Петку 27. октобра 1907.године. Кум храма је био угледни господин Никола Ковачевић из села Белика Илова. Купљено је и звоно. Иконостас је урађен у иконописној радионици –трговини г. Николе Ивковића из Новог Сада.[2]
Храм је реновиран први пут 1925. године, радове извршио исти мајстор. г. Иван Ђуић из Штивора. Стари парохијски дом био је скромних димензија; данашњи је сазидан 1932. године, прилозима вјерника. Послије Другог св. рата храм је више пута поправљан и реновиран. Године 1995. храм је генерално реновиран и освећен. Осамдесетих је сазидана и дрвена ладара за народ, уређено двориште и мјесно гробље. Прије неколико година започета је доградња храма и обнова фасаде. Данашњи храм св. Вазнесења Господњег је димензија 22.80. метара у дужину и 7,80. метара у ширину, са проширењима на сјеверним и јужним вратима храма 12,60. метара. Храм је проширен доградњом припрате у дужину од пет метара; подијељена је на три дијела са предулазним тријемом. Лијево је мјесто за паљење свијећа, десно је црквена продавница; просторије имају плитке нише у источном дијелу, у којима се постављају иконе. Под припрате је обложен гранитом, док су зидови у бијелој боји са елементима окер жуте. Сводови су полукружни. Храм има 13. прозора и 4 врата, урађени од квалитетне храстовине, са скромним украсима; од раније црква је покривена бакарним плочана; дограђена припрата је покривена бакарним плочама. Звоник је послије доградње припрате дошао у средину али је задржао првобитни изглед. На звонику је једно електрично звоно. Унутрашњост храма и вањска фасада су бијеле боје са елементима окер жуте. Иконостас је сачуван у првобитном облику али је због дотрајалости рестауриран прије неколико година. У олтарском дијелу је часна трпеза, проскомидијон у ниши зида, мјесто за одежде и у тз. горњем пријестолу је ниша са иконом Исуса Христа-Пантократора.[3]
У храму се налазе и Христов гроб, десна и лијева пјевница, постоље са цјеливајућом иконом постављено испред солеје, сто за разне потребе и постоље са иконом до сјеверних врата. На зидовима храма су двије велике иконе: свети Никола и Пресвета Богородица. Лустер са више сијалица је од бакра док су на зидовима лустери од стакла. Балкон се налази испод звоника, доста простран и ограђен дрвеном оградом. Испред јужних и сјеверних врата дограђени су тријемови са полукружним сводовима покривени бакарним плочама. У лунети јужног тријема насликана је фреска свете Петке.[4] Фреска св. Георгија насликана је у лунрти изнад сјеверног улаза.[5] Подови тријемова као и темељи припрате су обложени гранитом, док је под у унутрашњости храма урађен тз. кулир масом. На сводовима изнад западног улаза насликана је фреска Вазнесења Господњег, дар г. Бранка и Мире Пејаковић из Штрбаца.
Посебно мјесто у храму заслужује монументални дрвени иконостас са иконама. Иконостас је израђен у неокласицистичком стилу са ступцима, обојен цимет бојом са наглашеном имитацијом богатог мрамора. Постоља ступаца као и завршеци-капители су са наглашеном позлатом. Иконе су уље на платну које је положено на даску. Испод првог реда икона су неокласицистички символи: коцке и правоугаоници. Царске двери, сјеверне и јужне двери и и четири иконе у првом реду. Царске двери са позлаћеним љиљанима и крстом на врху, Богородица и архангел Гаврило. Десно је икона Исуса Христа у стојећем ставу у бијелој хаљини украшеном позлаћеном траком и плавим огртачем. Десном руком благосиља док у лијевој држи отворено јеванђеље; дуга црна коса са кратком брадом. Христос је сликан са пејзажом у позадини. Лијево је икона Богородице са Христом,[6] у црвеној хаљини са плавим огртачем. Крајеви хаљине и огртача су украшени позлаћеном траком. Плавокоси Христос десном руком благосиља док у лијевој држи куглу, символ црквене власти и ауторитета. Десно од Христове иконе је св. Георгије[7] насликан са копљем и палмином гранчицом и савладаном змијом у подножју и са прекрасним пејзажом у позадини. Лијево од Прес. Богородице је икона Вазнесења Господњег; Христос изнад апостола вазнесе се на небо. Сјеверне двери су са иконом св. архангела Михаила, док је на јужним насликан св. арх. Стефан, првомученик. Светитељ има посебно украшену одежду, помало подсјећа на барокне украсе. Двери су богато украшене позлаћеним љиљанима и резбаријом.
Први спрат је резервисан за тајну вечеру, икону св. Тројицу[8] и шест великих празника. Десно су Васкрсење, силазак св. Духа на апостоле, успење Прес. Богородице; лијево су иконе крштења-Богојављења, рођења Христовог и икона рођења Прес. Богородице. Посебно треба истакнути икону Богојављења; Христа крштава св. Јован Крститељ у ријеци Јордан; иза је прекрасан пејзаж крајолика. Икона Васкрсења Христовог, насликана у маниру XIX вијека; Христос у бијелој хаљини, у руци са црвеном заставом и на њој бијели крст; Христос уздигнут изнад гроба, око њега уплашени војник и радосни анђео.
Изнад првог спрата је свевидеће око[9], лијево је икона св. евангелиста Матеја и св. Марка, са символима; десно је икона св. евангелисте Јована Богослова и св. Луке, са символима. На самом врху је распеће Христово[10] са иконама Богородице-лијево и св. Јованом Богословом-десно.
ФИЛИЈАЛНИ ХРАМ СВ. ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА У ГАНИНЦИМА
Једнобродни храм са полукружном олтарском апсидом, звоником и мањом салом за народ, саграђену уз сјеверну страну храма. У звонику је једно звоно. Иконостас је од храстовог дрвета са иконама у византијској традицији, рад иконописца о. Милојка Продановић.[11]
Фасада храама је обојена бијелом бојом са елементима окер жуте; унутрашњост храма је богато опремљена црквеним предметима и инвентаром. Храм је освећен 2004. године од стране еп. Бањалучког г.г. Јефрема. Кум храма је г. Симо Дујаковић из Штрбаца. Око храма је уређено гробље са спомеником жртвама усташког геноцида над Србима 7. фебруара 1942. године.
ФИЛИЈАЛНИ ХРАМ СИЛАСКА СВ. ДУХА НА АПОСТОЛЕ-СВ. ТРОЈИЦЕ
Храм је саграђен на питомом узвишењу изнад долине Укрине са погледом на ширу околину. Поред храма је уређено православно гробље. Једнобродни храм са звоником на западу и полукружном апсидом на истоку. Обојен је бијелом фасадом са елементима окер жуте, покривен је бакарним плочама. Грађен је прилозима вјерника од 1999-2001. године. Радовима је руководио г. Немања Врховац; благајник г. Владимир Бојановић, одборник Миленко Маринковић и протојереј Радомир Малетић. Пројектовање и назор вршио је г. Миленко Симић из Прњавора[12]. Освећење је извршио еп Бањалучки г.г. Јефрем, са више свештеника и ђакона у присуству многобројних вјерника, 15. јула 2001. године. Кум светог храма је г. Војин И. Станојевић из Д. Штрбаца. Иконе на иконостасу насликао је ђакон Никола Лубардић[13] и представљају вриједно умјетничко достигнуће. Посебно истичем иконе Господа Исиса Христа, Богородице са Христом и Тајну вечеру.
Храм је богато опремљен инвентаром и црквеним предметима. На звонику је једно звоно. Западно од храма је саграђена сала за народ 12.метара у дужину и 6.у ширину, са свим потребним садржајима. Фасада је идентична оној на храму. Недалеко од цркве је подручна основна школа. Храмовна слава су Духови-Св. Тројица.
ФИЛИЈАЛНИ ХРАМ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Једнобродна базилика са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником на западу, у којем је смјештено звоно. Земљиште за храм је даровао г. Радивоје Домуз са породицом из Штрбаца. Дрвени иконостас[14] од храстовог дрвета; иконе су сликане у византијској традицији, док су у олтару четири фреске.[15] Храм је богато опремљен инвентаром и црквеним предметима. Фасада је бијела са елементима окер жуте. У плану је изградња сале за народ и ограде око храма. Црква је освећена 12. маја 2007. године. Кум храма је г. Миленко Симеунчевић из Штрбаца. Преко пута је Мало гробље, док је тз. Велико гробље недалеко и налази се на оближњем узвишењу.
КАПЕЛА СВ. ПРОРОКА ИЛИЈЕ НА ГРОБЉУ У ГЛОГОВЦУ
Храм-црквица, саграђена је у самом средишту гробља. Малих димензија, једнобродна 9X4 метара, полукружном апсидом, звоником у којем је смјештено звоно и просторијом за разне потребе подигнуте са сјеверне стране капеле. Унутрашњост црквице опремљена је инвентаром и иконама. Часна трпеза је уз сами источни дио. Фасада идентична оближњој парохијској цркви. Православно гробље је уређено и добро се одржава.
[1] Љетопис, православне парохије Штрпци.
[2] Исто
[3] Икона је дар г. Недељка Југовића из Прњавора, 1997. године.
[4] Фреска је дар Жељка и Љиљане Ђурић, из Г.Смртића. Фрескописац је г. Александар Слијепчевић из С.Карловаца. 2007. година
[5] Фреску је насликао А. Слијепчевић из С.Карловаца, 2007. године; дар госпође Наде Малетић, рођ. Новковић, за покој душа оца Станка и свекра Драгољуба.
[6] Испод је натпис да је икону приложио г. Томо Сегић из Штрбаца, 1907. године.
[7] Испод је натпис о поријеклу иконостаса- трговина Николе Ивковића, Н.Сад, 1907. година.
[8] Икона св. Тројице има посебно богат колорит, тз. ружичасти какав сусрећемо код српских сликара реалиста. примједба У.П.
Исто тако бројање-редослијед може ићи и овако, са лијеве стране на десно: рођење Богородице, рођење Христово, Богојављење-Крштење Христово, у средини су Тајна Вечера и Св. Тројица, затим слиједе Васкрсење Христово, силазак Св. Духа на апостоле и успење Пресвете Богородице. Примедба У.П.
[9] Свевидеће око, елемент који је у православну умјетност стигао са запада и имао је символику свуда присутног Бога-Творца. примједба У.П.
[10] Распеће стоји на позлаћеној кугли, док су тролисни завршеци изрезбарени на четири стране крста.
[11] О.Милојко Продановић, свештеник парохије Кулаши. Примједба У.П.
[12] Кум звона је био г. Ђорђо Бојанић из Цеља; кум темеља је г. Живојин Миладиновић из Д. Штрбаца.
[13] Ђакон Н. Лубардић, академски сликар из Београда, осликао је више иконостаса и храмова широм свијета. примједба У.П.
[14] Иконе је сликао о.Милојко Продановић, иконописац из Кулаша.примједба У.П.
[15] Фреске у олтару је насликао иконописац г. Александар Слијепчевић из С.Карловаца. 2007. године.
